uzalud je sve

uzalud je sve
Volela bih da pisem
Volela bih da prigrlim zivot pishuci o njemu
Volela bih da pisem
Volela bih da udahnem zivot u rimu
Da ozivim pesmu
I sebe kroz nju

Ples

Pojačala sam muziku, ustala i počela da skakućem u ritmu koji me je poneo. Na vrata je uletela izbezumljena majka privučena neobičnim bubnjanjem. Oterala sam je rečima iz pesme koja se trenutno vrtela na muzičkom uređaju.

Jadna žena, nenaviknuta na rečnik te vrste zastala je nema, a onda uvređena do dna svog moralnog bića, na petama u jednom pokretu se našla van mog videokruga zatvarajući vrata tiše nego obično kao da je tim gestom htela da napravi ravnotežu između buke koju je upravo čula.

Zaključala sam se, skinula odeću, zamenila sam običan veš tangama, grudi sam zategla tesnim brushalterom. Mogla sam da vidim svaki mišić kako se pumpa, pomera, i napreže. Telo je isijavalo toplotu, otvorila sam prozore. Kapljice znoja pretvorile su se u tečnost i kao okupana disala sam: udah, izdah, udah, izdah… Nisam mogla da stanem, muzika je postajala brža, zahtevala je da ne stojite u mestu, vabila je na divlji ples.

Trglo me je lupanje na vratima i očevi dovici, skrivena iza vrata odškrinula sam ih i upitno ga pogledala sa pretnjom što me uznemirava.

-Koja je to vrsta muzike? -pitao je.

-Zvuci rodnog kraja! Nisi prepoznao?- rekoh.

-Čini mi se da ne potičemo iz istih krajeva.- okrenuo se i otišao.

Ti

Volela bih da me sačuvaš od zla. Od zla koje u meni čuči. Da me zagrliš čvrsto, kažeš: ’’Volim te!’’- i ne slažeš, jer samo pred iskrenom ljubavlju zlo posustaje, gubi moć i beži. Nestaje tamo gde istinska ljubav vlada.
Izbaci ga iz mene, predugo sam mu stanište bila. Neću da trgujem sa njim.
Molim te, voli me...

Nirvana

Nastaje urnebes kada se ne nadaš
nemoj u trans da padaš
Smiri svoj bes
drugačije zaigraj ples

Snage mi nedostaje

Koliko dugo ću moći da izdržim
da jezivim kricima iz dubine duše
divlački ne vrisnem i
olakšam teret samovanja

Ljubav

Đavolja snaga je u nama
Povijanje grana druge plaši
Mi se smrti u lice smejemo
Drugi se nesreće boje
Ne mi

Veštica beži
Od nas se krije
Krv prolivena na pločniku
Postaje obična crvena mrlja
Ni najveće zlo
Ništa nam ne može
Đavolja snaga
Telima struji i nama vlada

Zudnja

Gledam u svoje prste, nokte,linije na dlanovima
Nista mi ne govori da su to ruke pisca

uzalud je sve

uzalud je sve

uzalud je sve

uzalud je sve

uzalud je sve

uzalud je sve
Nisam odavno napisala ništa ...
Ne ispuštaj krik drugi će čuti
Naruči šampanjac
Baci čašu sa hotelskog balkona
Stavi grlić u usta
Ispij bocu do dna
Lezi
Doći će po tebe
Oni kojima si trebao nekada
Nisu zaboravili da dušu im duguješ

uzalud je sve

uzalud je sve