Deda mi je nedavno ispričao jednu interesantnu pricu o čoveku koji je ostavši sam bez porodice (nesrećan slučaj je tako hteo) toliko zavoleo svoju kravu da je počeo da spava sa njom u štali . Slama pod njim , ćebetom pokriven, pred spavanje, kao detetu je svojoj Šarulji (uobičajeno ime za krave) pričao bajke za laku noć. E sad kako se saznalo da je starac Milivoje sa Šaruljom razgovarao ? Viđali su ga po polju kako sedi i nešto drži u ruci , nešto nalik na knjigu. Znatiželjni da vide sta radi pod drvetom dok Šarulja pase i sta to zanesen u rukama drži prišlo mu je par seljana i započeše razgovor . Milivoje već pomalo odviknut od ljudi, zbuni se tom iznenadnom posetom ali se ubrzo pribere i kao da je juce sa njima u kafani bio pozdravi ih recima :”zdravo da ste” , “ja izveo moju Šarulju na ispašu” –“Ako Milivoje ! A šta to držis, kao neka knjiga ?” – “Eto da ubijem vreme. Čitam, a posle Šarulji sve redom izdeklamujem, onako kako sam pročitao , pokoju reč zaboravim ali ona se ne buni ,sluša me i dremež je ‘vata. Tako i ja usnim lakše kad znam da je ona mirna’’