Moja devojka

Gledao sam je kako se kreće lagano njišući svojim oblim bokovima i mislio u sebi da bih voleo da imam takvu , baš takvu devojku kraj sebe.
Budio sam se noću misleći da će se nekim čudom pojaviti i tražiti od mene milost a ja … praviću se da spavam, ignorisaću njene vitke noge u visokim potpeticama . Grudi koje se kreću ka meni da me dodirnu ( imala je takve grudi da sam se ozbiljno plašio da će se odvojiti od tela i postati biće za sebe. Pune života , landarale su bez grudnjaka samostalne, bujne i teške. Ugrožavale su da popune prostor u kojem se nadju. Pomalo sam ih se pribojavao,moram da priznam) pazio sam da me ne pokolebaju u odluci da je ne primećujem, još čvršće bih skupio kapke u što tanju ali neprobojnu liniju kako ne bi nijedan zračak njihove aure ušao u moje zenice. Predosećao sam da je njen sledeći korak da mi zarije kandže u mišice i naglo protrese ne bi li me probudila. Izgarao sam od želje da to i učini.